06.10.2009.
Jovan Divjak za RSE o Dobrovoljackoj
Omer Karabeg
Jovan Divjak, penzionisani general Armije Bosne-Hercegovine, je bio direktni ucesnik dogadaja u Dobrovoljackoj ulici u Sarajevu u kojoj je 3. maja 1992. godine prilikom povlacenja jedinica bivse Jugoslovenske narodne armije iz Komande 2. armijske oblasti doslo do napada na konvoj JNA u kojem je stradalo nekoliko oficira i vojnika JNA.
Povlacenje jedinica JNA je bilo dio dogovora postignutog 2. maja nakon sto je odbijen pokusaj JNA da zauzme centar Sarajeva a JNA odvela Aliju Izetbegovica, predsjednika Predsjednistva BiH, njegovu kcerku i licnu sekretaricu Sabinu i clana pregovarackog tima Zlatka Lagumdziju u kasarnu JNA u Lukavici po njihovom povratku sa pregovora u Lukavici.
General Divjak za Radio Slobodna Evropa govori o dogadajima 2. i 3. maja.
Blitzkrieg 2. maja
RSE: Kad sam uoci ovog intervjua razgovarao s vama rekli ste da se ono sto u Dobrovoljackoj dogodilo 3. maja ne moze odvojiti od onoga sto se u Sarajevu dogadalo dan ranije, 2. maja.
DIVJAK: Drugi maj je trenutak kada je JNA pokusala da grad stavi pod svoju kontrolu. U to vreme je sest kasarni u Sarajevu bilo blokirano od strane Teritorijalne odbrane i ocekivalo se da JNA napusti Sarajevo i Bosnu i Hercegovinu do kraja maja. Krajem aprila napravljen je dogovor izmedu Komande Druge vojne oblasti i Predsednistva BiH da se jedinice i vozila JNA ne mogu kretati Sarajevom izuzev kola hitne pomoci i onih vozila koja snabdevaju hranom kasarne koje nemaju svoje kuhinje. Svako drugo vozilo JNA moralo je unapred traziti saglasnost za kretanje gradom. Drugog maja u tri i po ujutru pocelo je bombardovanje grada koje je trajalo do pet ujutru. Gadali su i Predsednistvo i gradsko jezgro, opstine Stari grad i Novo Sarajevo. To je bila artiljerijska priprema za napad koji ce potom uslediti. Tog jutra je izvrsena i diverzija u Glavnoj posti na Obali.
RSE: Da li se zna ko je izvrsio tu diverziju?
DIVJAK: Postoje razne price, ali to je izvrseno iznutra. To je bilo delo nekoga koji je radio u posti. Postoji varijanta da su to uradili Bosnjaci, ali verovatnije je da je to uradio jedan radnik srpske nacionalnosti i grupa ljudi oko njega. Tada je prekinuto oko 60.000 telefonskih veza u Starom gradu, pa nije mogla da se uspostavi telefonska veza izmedu jedinica i Glavnog staba Teritorijale odbane u Starom Gradu. Vratimo se onome sto se dogadalo 2. maja ujutru. Dva Pinzgauera krenula su preko mosta na Skenderiji. Po jednoj pretpostavci cilj im je bilo Predsednistvo, a po drugoj oni su isli prema Drugoj vojnoj oblasti da se spoje sa jedinicom koja se tamo nalazila sa generalom Kukanjcem. Jedan od transportera je cak dosao do zgrade Estrade mozda u nameri da se spoji sa specijalnom jedinicom iz Nisa koja bila u Domu Armije. Tog dana, policija iz Nisa pod komandom pukovnika Suputa proterana je iz Doma armije i prebacila se u Bosanski kulturni centar. Pored pinzgauera kretala se i kolona od tri transportera, ali, kada su videli da su pinzgaueri spaljeni preko mosta Skenderije i ulicom Valtera Perica krenuli su prema Televiziji.
RSE: Ko se suprotstavio oklopnim vozilima?
DIVJAK: To su bile takticke, jurisne grupe od po tri-cetiri pripadnika Teritorijalne odbrane koji su imali osu, zolju, mozda rucni bacac. U jednoj grupi je bio Lucarevic Kerim i Muhamed Sisica-Dedo, a u drugoj Mustafa Hajrulahovic-Talijan. Dedo je napravio neku “roru“ kao protivtenkovsko oruzje. Iza transportera Zagrebackom ulicom kretala su se dva tenka koja su se takode povukla kada su dobila informaciju da su pinzgauri unisteni. Kod Jevrejskog groblja je jedan tenk naleteo na minu, pa mu je ostecen hodni deo. Iz Lukavice su poslali tenk tegljac koji je izvukao taj tenk i odveo ga prema Lukavici. Oklopna vozila su inace tog juta krenula iz kasarne u Lukavici gde je bila smestena Prva oklopno-mehanizovana brigada.
RSE: Da li su tada poginuli vojnici JNA?
DIVJAK: Znam da su poginuli vojnici koji su bili u bornim kolima. Moglo ih je biti sedam ili deset u vozilu. Tacnu brojku ne znam. Verovatno su poginuli i oni koji su pratili tenkove, i na Jevrejskom groblju, i u Zagrebackoj ulici, i na potezu od Nedzarica do Televizije. Posto je naisla na otpor i nije uspela da ostvari svoj cilj, na kraju tog dana, drugog maja, JNA je zadrzala, odnosno zarobila Aliju Izetbegovica u kasarni u Lukavici.
RSE: Oni nisu ocekivali takav otpor?
DIVJAK: Nisu. Cim su se povukli, znaci da nisu ocekivali otpor. Oni su igrali na kartu iznanadenja, to je trebalo da bude nekakav mali blickrig, ali, cim su naisli na otpor, oni su se povukli.
Zarobljavanje Izetbegovica
RSE: Kako je to izgledalo sa Alijom Izetbegovicem? On je zadrzan kada je, vracajuci se sa pregovora u Lisabonu, sleteo na sarajevski aerodrom.
DIVJAK: Postoji prica koju ce vam sigurno reci Lagumdzija. On kaze da je tokom leta stalno nagovarao Aliju Izetbegovica da ne slete u Sarajevo, vec u Split, posto je to sigurnije. Alija je govorio da ima garanciju od JNA da moze slobodno sletiti. Kada smo mi u Glavnom stabu Teritorijalne odbrane saznali da je Alija Izetbegovic zarobljen, bili smo jako zabrinuti. Strahovali smo da ne izvrse neki fizicki pritisak na njega, da ga ne osamute nekim sredstvima da bi ga prinudili da nesto potpise. Govorim sta nam je tada u Stabu prolazilo kroz glavu, o cemu smo razmisljali. Bilo je cak ideja da izvrsimo napad na kasarnu u Lukavici, ali to bi bilo suludo jer nismo imali nista drugo sem puski, nesto puskomitraljeza i nesto malo protivoklopnog oruzja. S takvim naoruzanjem se ne ide na tvrdavu, dobro naoruzanu i opremljenu tenkovima i artiljerijom. Ne znam sta se desavalo u Predsednistvu, sta su radili Sefer Halilovic i pukovnik Efendic. U to vreme jos uvek je postojalo dvojno komandovanje, iako je Patriotska liga 14. aprila usla u sastav Teritorijalne odbrane, ali mislim da su oni i dalje imali svoje posebno vodstvo. Komandant Patriotske lige tada je bio Sefer Halilovic. On je nakon pripajanja Patriotske lige Teritorijalnoj odbrani usao u Stab Teritorijalne odbrane postao nacelnik operativnog dela staba. Mi u stabu smo pomno pratili razvoj dogadaja. Saznali smo da se Alija sprema da u oklopnom vozilu dodje u zgradu
Druge vojne oblasti, koja je bila blokirana, gde je trebalo da bude razmenjen za komandanta Druge vojne oblasti generala Kukanjca. Nismo znali da li ce Alija biti stvarno razmenjen ili je to bila neka zamka. Zato je trebalo da proverimo da li se Alija nalazi u vozilu. Odlucili smo da tu proveru izvrsimo kod dzamije Cobanije. Kad sam tamo stigao tri teritorijalca, koji su bili kod Cobanije, javili su mi da je kolona odavno prosla i da je vec stigla u komandu Druge vojne oblasti, pa sam se uputio na Trg 6. aprila na kome je bilo oko tridesetak vozila.
Vojnici su iz zgrade komande iznosili nesto u sanducima, kasnije smo saznali da je to bila arhiva. Bili su naoruzani licnim naoruzanjem. Nisam primetio da je neko od njih imao mitraljez ili minobacac. Oko njih, na samom trgu, bilo je stotinjak pripadnika Teritorijalne odbrane, pripadnika policije iz Starog grada i mnogo ljudi koji su pripadali raznim grupama iz Starog grada i koje nisam poznavao. Nameravali su da izvrse napad na vojnike. Iz okolnih ulica i dvorista culo se navijanje kao na utakmici: “Idite, krenite“. Pokusavam da ih smirim i megafonom pozivam vojnike JNA da nam se pridruze i da ce imati sva prava. U Zakonu o narodnoj odbrani regulisali smo da svi oni koji nam pristupe zadrzavaju svoja prava i cinove, cak su i oni koji su imali cin majora mogli dobiti cin potpukovnika. Kuha se kafa, pite se iznose pripadnicima Teritorijalne odbrane. Svi cekaju, kao u areni, da se nesto desi. Ne mogu da uspostavim vezu sa stabom i Predsednistvom, toki-voki ne funkcionise. Jedan mladic dotrca do mene i kaze: “Druze pukovnice, ja sam radio amater, pa da pokusamo da uspostavimo vezu preko radio amatera”. Otisao sam kod njega i nakon pola sata ”cackanja“ nismo mogli da uspostavimo vezu.
Vratio sam se na trg, ali tamo vojnika vise nije bilo. Odem do Cobanije. Bilo je izmedu 17 i 17 i 30, ne sjecam se tacno. Naisao sam na kolonu koja je zaustavljena. Ispred je bilo jedno malo terensko vozilo u kome su bili general Mekenzi i Lagumdzija. Pozadi je bio oklopni transporter u kome su se nalazili Alija Izetbegovic i general Kukanjac. Oko tog vozila je bilo obezbedenje. Popeo sam se na vozilo. Izetbegovic mi kaze: “Jovane, ne znam zbog cega je zaustavljena kolona. Sve smo se dogovorili. Dajte, vidite da prode kolona“.
U to cujem pucnjavu jedno 200 do 300 metara dalje, nedge prema Drveniji. Vristim: "Ne pucaj".
Tog momenta je naisao Cegar, jedan od policajca koji je bio u specijalnoj jedinici kod Vikica. Kaze: “Sidi. Ko si ti? To je moj predsednik. Sta ti imas sa njim”? Silazim dole. On isto razgovara sa predsednikom, ne znam sta govore. Vidim on silazi, otvara vrata od transportera, tada sam prvi put video Kukanjca kako se skupio, bio je manji od makova zrna. Cegar mu kaze: “Majku ti tvoju cetnicku. Ako se nesto desi Aliji Izetbegovicu, tvojoj cetnickoj porodici nece glava na glavi ostati“. Sve se to desava u Dobrovoljackoj ulici od Pozorisne kafane prema Drveniji. Tog momenta je dozvoljeno da krene kolona, ne znam po cijem odobrenju.
RSE: Da li je bilo jos pucanja?
DIVJAK: Samo jos jednom sam cuo pucnjavu iz pravca Drvenije. Kolona krece, 15 vozila je krenulo za transporterom u kome je bio Alija Izetbegovic, a petnaestak vozila nasi su uzeli kao ratni plen. Poceli su da skacu na papucice i skrecu ih prema Cobaniji i odvode po okolnim ulicama. U tih 15 kamiona uglavnom su bili po jedan ili dva vojnika. Kasnije se tvrdilo da je u tim kamionima nadeno dosta dokumenata, pored ostalog i plan kako da se Sarajevo zauzme za sedam dana, a Bosna i Hercegovina za trideset. Ja licno ih nisam video. Tada je zarobljeno oko 215 vojnika koji su odvedeni u zgradu FIS-a. Tu su ostali dva dana. Znam da je Stjepan Siber dobio zadatak da porazgovara s tim ljudima i da im ponudi da ostanu sa nama u Teritorijalnoj odbrani, a, ako nece, mogu da se vrate u jedinice, da dode do razmene. To sam video na licu mesta. Ostale price ne znam. Ne bi bilo profesionalno da govorim o onome sto nisam ni video, ni cuo, niti sam u tome ucestvovao.
Poginulo osam ljudi
RSE: Koliko je ljudi stradalo?
DIVJAK: Ono sto znam, ubijeno je osam ljudi.
RSE: Da li se zna ko je prvi poceo da puca?
DIVJAK: To ne znam.
RSE: Zasto se pucalo?
DIVJAK: Ni to ne znam. Mislim da niko nije izdao naredenje, da je to bila samoinicijativa pojedinaca. Kasnije sam cuo pricu jednog vojnika koji je bio tamo: "Jedan ludak je uzeo pusku, pa pucao na prozor autobusa gde su bili oficiri". To ja nisam video, to je prica coveka koji je tamo bio. Jos je rekao: "Neki starac uzeo pusku i opalio".
RSE: Ko je u Dobrovoljackoj ucestvovao u toj pucnjavi? Koje su to bile jedinice?
DIVJAK: Nisam mogao da prepoznam kojoj jedinici ko pripada. Cinjenica je da su u ulicama Starog grada pretezno bili pripadnici vojne policije i Zelenih beretki. Teritorijalna odbrana je isto funkcionisalo po grupama. Nisu to bile kompletne jedinice. U njima je bilo desetak teritorijalaca i dvadesetak ljudi iz policije i Zelenih beretki. To je bilo mesovito i niste mogli prepoznati ko kojoj jedinici pripada. Svega 10 posto ljudi je imalo neku uniformu. Tog dana na ulici su uglavnom bili ljudi u civilnim odelima.
RSE: Da li su oni bili rasporedeni duz Dobrovoljacke sa jedne i druge strane? Da li su ocekivali prolazak kolone?
DIVJAK: Cinjenica je da jesu jer su pratili kolonu kada je ona krenula sa Trga 6. aprila. Tamo, gde sam ja bio, nisam primetio mnogo ljudi, tamo su bili uglavnom oni koji su bili u obezbedenju Alije Izetbegovica.
Nije bilo mucenja
RSE: Da li znate da li je ranjenima pruzana pomoc u sarajevskim bolnicama?
DIVJAK: Sigurno. Pukovmik Taso je bio jako tesko ranjen, pa je prebacen u bolnicu gde mu je pruzena pomoc. Kasnije je helikopterom prebacen za Beograd i dobio je cin generala. Inace je Bosnjak poreklom.
RSE: Bilo je price da je u FIS-u bilo mucenja?
DIVJAK: To neka kazu svedoci. Znam iz razgovora sa mojim prijateljom Siberom da nije bilo mucenja.
RSE: Da li je bilo mogucno da neko iz Predsednistva sve to isplanira unapred, postavi pripadnike Teritorijalne odbane, Patriotske lige i Zelenih beretki duz Dobrovoljacke ulice i da nalog za napad?
DIVJAK: To je nemoguce jer svaka je grupa bila za sebe. Oni su bili izmesani, tako da nema govora da je neko direktno uticao na raspored jedinica od komande Druge vojne oblasti pa sve do Drvenije. Ne postoji takva mogucnost, niti pretpostavka za to.
RSE: Verujete da nije bilo naloga za napad, vec da je to doslo spontano?
DIVJAK: Iskljucivo spontano.
RSE: Da li se to moglo izbeci?
DIVJAK: Kako da ne. Zasto je JNA krenula na Sarajevo 2. maja? Sta ce JNA u gradu 2. maja? To je bila generalna provera kako ce reagovati Teritorijalna odbrana, policija i ostali. Nije trebalo zadrzati Aliju Izetbegovica. Da Alija Izetbegovic nije bio zarobljen, ne bi doslo do toga. Sigurno je da bi posle izvesnog vremena i pregovora sve kasarne bile deblokirane bez ispaljenog metka.
RSE: Po vama, to nije bilo organizovano?
DIVJAK: Bio sam na licu mesta i video sam da to nije bilo organizovano. Ponavljam, 3. maja na Trgu 6. aprila bilo je pokusaja napada na JNA. Govorili su: "Idemo, hajdemo, krenimo polako". Nije to bila komada. Komanda komandira je bila: "Ne idi, cekaj, ne napadaj, ne pucaj". Komandiri osnovnih jedinica su uticali da se ne puca. Da je neko zeleo da dode do maskara, doslo bi na Trgu 6 aprila.
RSE: Ko je po vama kriv za Dobrovoljacku?
DIVJAK: Pojedinci koji su sebi dali za pravo da odlucuju o tome da li ce nekome skinuti glavu.
RSE: Da li smatrate da je to sto se dogodilo u Dobrovoljackoj bio zlocin ili ne?
DIVJAK: Pojedinacno to jeste zlocin, ali ukupno gledano to nisu uradile regularne jedinice Teritorijalne odbrane, policije i Zelenih beretki.
Omer Karabeg za
Slobodnu Bosnu
|
